Omiljeni pisci, knjige i čitalačke navike - vodič kroz svet literature

Svet knjiga je beskrajan - i baš zato svako od nas ima duboko lični odnos prema njemu. Niko ne čita na isti način, niti istim redosledom otkriva pisce i naslove. Jedno od pitanja koje se često postavlja u književnim krugovima jeste: ko je vaš omiljeni pisac i kako je oblikovao vaš pogled na svet? Odgovori na to pitanje često vode do neočekivanih priča, sećanja na prvu pročitanu knjigu, lektire koje su nas mučile ili pak one koje smo čitali u jednom dahu.

Vaš omiljeni pisac - prva stanica čitalačkog putovanja

Kada bismo pitali strastvene čitaoce da izdvoje omiljenog pisca, retko ko bi ostao na jednom imenu. Zavisno od životnog doba, raspoloženja i unutrašnjih potreba, menjaju se i književni saputnici. Neko će reći da je Ivo Andrić neprikosnoven zbog majstorskog pripovedanja i psihološke dubine, dok će drugi posegnuti za Milošem Crnjanskim, čiji lirski jezik i sumatraizam ostavljaju utisak poput sna. Treći će, pak, izdvojiti Dostojevskog, Kafku ili Borhesa, pisce koji kopaju po najmračnijim predelima ljudske psihe. Postoji i ona grupa čitalaca koji bez daha gutaju dela Umberta Eka, diveći se slojevitosti njegovih romana, dok će neki ostati verni klasiku - Šekspiru.

Upravo ta raznolikost pokazuje da ne postoji univerzalni odgovor. Omiljeni domaći pisac za decu će možda biti Branko Ćopić, čije su priče obeležile detinjstvo mnogih generacija, ili Gradimir Stojković, čiji su romani unosili avanturu u svakodnevicu. Kada govorimo o poeziji, Mika Antić, Desanka Maksimović ili Jovan Dučić zauzimaju posebno mesto u srcima ljubitelja stihova. Svaki od njih je svojim senzibilitetom obojio način na koji doživljavamo jezik i emocije.

Knjiga koja je na vas ostavila najveći utisak u pubertetu

Pubertet je doba kada knjige često postaju više od štiva - one postaju utočište. Mnogi će reći da ih je „Mali princ“ naučio suštini nežnosti, a „Deca sa kolodvora Zoo“ surovoj realnosti odrastanja. Za neke je ta knjiga bila „Grička veštica“, koja je otvorila vrata istorijskoj fikciji, dok su drugi ostajali budni noćima čitajući „Prozak nacija“ ili „Beleške jedne Ane“. Upravo tada se formira lični ukus i spremnost da se uđe u svet ozbiljnije literature.

Knjiga koja je na vas ostavila najveći utisak nije uvek nešto što je objektivno remek-delo, već delo koje je došlo u pravo vreme. Neko će se setiti Nušićeve autobiografije i njenog gorkog humora, neko Danteove Božanstvene komedije, koju je pročitao rano i tumačio na sasvim svoj način, a neko Crne braće ili Crnjanskog, čije su reči odzvanjale godinama.

Da li ste voleli da čitate lektire u školi?

Ovo pitanje uvek izazove buru emocija. Da li ste voleli da čitate lektire i da li je postojala neka koju nikako niste uspeli da pročitate? Iskustva su podeljena. Ima onih koji su uživali u svakoj, gutajući „Na Drini ćuprija“, „Zločin i kaznu“, „Proces“ i „Ana Karenjina“ kao najlepše slatkiše, dok su drugi jedva prelazili prvih dvadeset stranica. Posebno se često pojavljuje otpor prema obimnim delima koja se nameću u nezrelom uzrastu - „Tihi Don“ je za mnoge postao sinonim za muku, a „Robinson Kruso“ je ostavio osećaj smorene monotonije.

Lektira koju su mnogi izdvojili kao omiljenu jeste „Čekajući Godoa“, premda ima i onih koji je nikada nisu razumeli. „Prokleta avlija“, „Derviš i smrt“, „Stranac“ - dela su koja su se urezala u pamćenje. S druge strane, „Ana Karenjina“ je za jedne preobimna, za druge fascinantna. Upravo te razlike pokazuju koliko je trenutak čitanja ključan - isto delo može biti muka sa šesnaest godina, a pravo otkrovenje sa dvadeset pet.

Koju knjigu želite sledeću da pročitate?

Spiskovi želja su beskrajni. Koju knjigu želite sledeću da pročitate zavisi od mnogih faktora - preporuke prijatelja, naslova koji vam zapadne za oko, ili pak potrebe da se vratite nekom već poznatom autoru. Neko željno iščekuje „Lovca na zmajeve“, neko „Norvešku šumu“ Murakamija, a neko „Bogate, siromašne“ ili „Sofijin svet“. Uvek se nađe i poneki klasik koji je dugo čekao - „Braća Karamazovi“, „Rat i mir“ ili „Ulis“.

Ponekad se na spisku nađu i dela Harolda Robinsa, pisca čije knjige izazivaju podeljene utiske. Neki ih smatraju zabavnim štivom idealnim za tinejdžerske dane, dok drugi u njima ne nalaze književnu vrednost. Ipak, retko ko ostane ravnodušan.

Knjiga od koje ste dosta očekivali, a koja vas je razočarala

Razočaranja su sastavni deo čitalačkog iskustva. Knjiga od koje ste dosta očekivali, a koja vas je razočarala često je ona o kojoj se mnogo priča. „Ime ruže“ Umberta Eka je za neke preteško, dok drugi ne mogu da dočekaju kraj „Fukoovog klatna“. „Sofijin svet“ je za jedne kapija u filozofiju, za druge niz nedorečenih dijaloga. „Seobe“ Crnjanskog su mnoge umorile svojom lirskom rastrešenošću, dok su drugi baš u tome pronašli genijalnost. Sve je stvar lične rezonancije.

Kako birate knjige koje čitate?

Neki čitaoci prate preporuke i kritike, neki se oslanjaju na opis radnje na poleđini, a ima i onih koji će priznati da ih privuku lepe korice. Ima i onih koji idu intuitivno - otvore knjigu na nasumičnoj strani, pročitaju pasus i osete da li ih vuče. Sve je to deo lične čitalačke strategije.

Omiljeni domaći dečiji pisac i pesnik

Kada je reč o omiljenom domaćem dečijem piscu, tu se često izdvajaju Branko Ćopić, Gradimir Stojković i Duško Radović. Njihovi likovi su postali simboli bezbrižnog detinjstva. Što se poezije tiče, omiljeni domaći pesnik za mnoge je Aleksa Šantić, čije pesme odišu setom i ljubavlju prema zavičaju, ili Mika Antić, koji je u običnom video neobično. Desanka Maksimović i Jovan Dučić takođe su nezaobilazni, a ima i onih koji više vole modernije stihove Vaska Pope ili Branka Miljkovića.

Klasici ili lagana literatura?

Da li čitate klasike, malo teže i ozbiljnije knjige ili se radije opredeljujete za takozvanu chick lit literaturu? Većina čitalaca će reći da zavisi od raspoloženja. Nakon napornog dana prija nešto lagano, dok u periodima introspekcije posežu za Dostojevskim, Andrićem ili Selimovićem. Ima i onih koji su u potpunosti posvećeni ozbiljnoj literaturi, smatrajući da lagana štiva ne ostavljaju traga, dok drugi tvrde da odmor mozga itekako ima svoju vrednost. U svakom slučaju, važno je ne osuđivati tuđ izbor - čitanje je pre svega lični dijalog.

Da li ste ikada razmišljali da napišete roman?

Mnogi čitaoci su se negde u sebi zapitali: Da li ste ikada razmišljali da napišete roman? Neki su čak i počeli, ostavljajući u fioci nezavršene rukopise, drugi su odustali pred snagom već postojeće literature. Pisanje je težak, usamljenički posao, ali svaki strastveni čitalac u sebi nosi makar jednu priču koju bi ispričao svetu.

Šta je sa knjigama psihološko-motivacione tematike?

Da li čitate dela poput popularne 'The Secret' i ostale psihološko-motivacione knjige? Odgovori su ovde naročito podeljeni. Neki ih smatraju korisnim podsetnicima, drugi previše pojednostavljenim vodičima. Ima i onih koji su probali, ali brzo odustali, jer im takva literatura jednostavno ne leži. Zanimljivo je da se ipak mnogi slažu u jednom - kada vam život udari šamar, ovakve knjige mogu da ponude utehu i novu perspektivu.

Najbolji pisac svih vremena i koga najčešće citirate

Nazvati nekoga najboljim piscem svih vremena gotovo je nemoguće, ali neka imena se stalno vraćaju: Dostojevski, Šekspir, Tolstoj, Ivo Andrić, Kafka. Svako od njih je pomerio granice svog vremena. A kada je u pitanju kog pisca najčešće citirate, tu se susreću Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Oskar Vajld, ali i Paulo Koeljo, čije su jednostavne mudrosti ušle u svakodnevni govor.

Književni alter ego i zaljubljenost u likove

Ko je vaš književni alter ego? Neki će se pronaći u Raskoljnikovu, neki u Mersou iz Stranca, a neki u Knezu Miškinu. Među omiljenim likovima su i Fermina Daza iz „Ljubavi u doba kolere“, Oblomov, Hamlet, pa čak i Hari Poter. Pitanje o figurativnoj zaljubljenosti u nekog lika iz romana budi sećanja na gospodina Darsija, Hitklifa, Vronskog i mnoge druge književne junake koji su nam ukrali srca.

Da li ste pročitali nešto od Umberta Eka?

Pitanje da li ste čitali nešto od Umberta Eka i koja vam se njegova knjiga najviše dopala? otkriva koliko je njegovo delo slojevito. „Ime ruže“ je najpoznatije, ali „Fukoovo klatno“ i „Ostrvo dana pređašnjeg“ imaju svoje vatrene poklonike. Ima i onih koji su pokušali i odustali, priznajući da im Ekov intelektualni stil ne prija.

Knjiga koja je remek-delo, a vama se nije dopala

Svako od nas ima bar jednu takvu. Knjiga koja važi za remek-delo, a vama se nije dopala - za mnoge je to „Ana Karenjina“, „Proces“, „Na Drini ćuprija“ ili „Hazarski rečnik“. Nekome „Čekajući Godoa“, nekome „Ilijada“. To ne znači da je delo loše, već jednostavno nije leglo u datom trenutku ili se čitalac nije povezao sa senzibilitetom pisca.

Evidencija pročitanih knjiga i čitalački izazovi

Na pitanje da li vodite evidenciju pročitanih knjiga mnogi odgovaraju potvrdno, naročito od kada postoje platforme poput Goodreads-a. Neki su popisivali još od osnovne škole, dok drugi pamte samo one koje su im zaista značajne. Koliko knjiga planirate da pročitate tokom godine zavisi od obaveza, ali prosek se kreće od dvadeset do pedeset. Neki postavljaju sebi godišnje čitalačke izazove i čitaju planski, dok drugi prepuštaju izbor trenutnom nadahnuću.

Vlastita biblioteka ili pozajmljivanje?

Da li više volite da posedujete knjige u svojoj ličnoj biblioteci ili da ih pozajmljujete? Ima onih koji uživaju u mirisu starih knjiga iz biblioteke i u šetnji među policama, a ima i onih koji ne mogu da zamisle da knjigu ne zadrže. Kupovina knjiga za mnoge je poseban ritual, naročito na sajmovima, gde se često ode bez plana, a vrati sa pregršt novih naslova.

Knjige koje niste mogli da završite

Svi smo imali iskustva sa knjigama koje nas jednostavno nisu pustile dalje. Da li vam se desilo da knjigu ne možete ili ne želite da pročitate do kraja? Takvi naslovi su često „Don Kihot“, „Ana Karenjina“, „Tristram Šendi“ ili pojedina dela Paula Koelja, Isidore Bjelice i drugih. Važno je prihvatiti da nije svaka knjiga za svakoga i da nema ničeg lošeg u odustajanju.

Omiljeni književni žanr i izbor lektire

Iako mnogi vole epsku fantastiku poput „Gospodara prstenova“, veliki broj čitalaca se opredeljuje za istorijske romane, trilere, drame, ili pak klasičnu beletristiku. Omiljeni književni žanr se često menja sa godinama, ali ono što ostaje je potreba za dobrom pričom. Srpska književnost van obavezne lektire nudi prava blaga - od Pekića, Selenića, Pavića, Crnjanskog, do savremenih pisaca čije su knjige osvojile srca čitalaca.

Značaj naslova i prvi utisak

Koliko vam je bitan naslov dela? Mnogima je on prva kapija - nekad privuče, nekad odbije. Ima naslova koji obećavaju više nego što knjiga pruži, i onih koji deluju skromno a kriju neizmerno bogatstvo. Niko ne želi da ga zavara pompezan naziv, ali retko ko će ostati imun na intrigantan naslov.