Lice za bezbednost i zdravlje na radu: stručni ispit, licenca, procena rizika i karijera

Bezbednost i zdravlje na radu kod nas se dugo posmatrala kao obavezna administracija koja se svodi na nekoliko potpisa i fascikli. U poslednjih nekoliko godina situacija se menja. Sve više poslodavaca shvata da povreda na radu, profesionalno oboljenje ili inspekcijski nadzor mogu ozbiljno da ugroze poslovanje. Zato raste potreba za obučenim ljudima koji znaju da prepoznaju rizik, predlože mere i pomognu da se one sprovedu u praksi. U tom kontekstu sve češće se pominje zanimanje lice za bezbednost i zdravlje na radu. Za mnoge koji traže stabilan posao, promenu karijere ili način da unaprede svoju stručnost, ovo može biti veoma zanimljiva oblast. Sa druge strane, put do prvog posla često vodi preko stručnog ispita iz bezbednosti i zdravlja na radu, upoznavanja sa brojnim pravilnicima i razumevanja šta zapravo znači procena rizika. Ovaj tekst je namenjen onima koji razmišljaju da polože ispit, onima koji su ga već prijavili, kao i onima koji žele da saznaju kakva je karijera u ovoj oblasti, koliko se ulaže, šta se uči i šta mogu da očekuju.

Zašto je bezbednost i zdravlje na radu ponovo u fokusu

Godinama je oblast bezbednosti i zdravlja na radu bila potcenjena. U mnogim firmama poslovi su se obavljali po inerciji, a lica zadužena za ovu oblast često nisu imala dovoljno vremena, znanja ili podrške da promene navike. Danas se slika menja iz više razloga. Prvi je zakonski okvir, koji od poslodavaca zahteva dokumentaciju, procenu rizika, osposobljavanje zaposlenih, preventivne i periodične preglede opreme. Drugi je tržišni pritisak. Strane kompanije, dobavljači i investitori sve češće traže dokaz da je bezbednost na radu sistemski uređena. Treći je svest samih radnika, koji su spremniji da prijave nepravilnosti i traže zaštitu.

Zbog toga se otvaraju radna mesta za lice za bezbednost i zdravlje na radu, referente, konsultante i članove timova u agencijama za bezbednost i zdravlje na radu. Posao nije samo sedenje za stolom. Podrazumeva obilazak gradilišta, proizvodnih hala, magacina, laboratorija i kancelarija. Znači razgovor sa ljudima, posmatranje procesa, analizu dokumenata i pisanje akata. Nekome to može delovati naporno, ali upravo ta raznolikost privlači mnoge kandidate. Ako volite da razumete kako sistem funkcioniše, ako vas ne plaši terenski rad i ako želite da vaš rad ima konkretan efekat na sigurnost ljudi, ovo može biti prava oblast za vas.

Šta radi lice za bezbednost i zdravlje na radu

Osnovna uloga lica za bezbednost i zdravlje na radu je da poslodavcu pomogne da ispuni zakonske obaveze i da zaposleni rade u što sigurnijim uslovima. U praksi to znači mnogo više od pukog posedovanja uverenja. Poslovi mogu uključivati:

• izradu i ažuriranje akta o proceni rizika za radna mesta i radnu okolinu;
• predlaganje mera za otklanjanje, smanjenje i sprečavanje rizika;
• praćenje stanja bezbednosti i zdravlja na radu u firmi;
• organizovanje i evidenciju osposobljavanja zaposlenih;
• saradnju sa službom medicine rada, inspekcijom i drugim nadležnim organima;
• vođenje propisanih evidencija i izveštaja;
• učešće u istrazi povreda na radu i profesionalnih oboljenja;
• praćenje propisa i njihovo prevođenje u interne procedure;
• kontrolu upotrebe lične zaštitne opreme;
• planiranje preventivnih i periodičnih pregleda i ispitivanja opreme.

U manjim firmama jedno lice često pokriva sve ove zadatke. U većim sistemima posao može biti podeljen između više ljudi. Neko se bavi isključivo procenom rizika, neko obukama, neko dokumentacijom, a neko terenskom proverom. Zato je važno da unapred znate kakav profil posla tražite. Ako želite da radite u agenciji za bezbednost i zdravlje na radu, verovatno ćete pokrivati više klijenata i često biti na terenu. Ako radite u jednoj firmi, fokus je na njenim procesima, zaposlenima i specifičnostima.

Razlika između rada u firmi i rada u agenciji

Jedno od najčešćih pitanja odnosi se na razliku između lica za bezbednost i zdravlje na radu koje radi u samoj firmi i onoga koji radi u agenciji. U praksi postoje važne razlike.

Kada radite u firmi, vi ste deo internog sistema. Poznajete ljude, procese i kulturu. Možete da pratite stanje iz dana u dan i da predlažete mere koje su realne. Prednost je stabilnost, mogućnost napredovanja i dublje razumevanje jedne delatnosti. Nedostatak može biti to što se ponekad nađete između zahteva rukovodilaca i potrebe da se poštuju propisi. Ako nemate podršku menadžmenta, teško je sprovesti promene.

Kada radite u agenciji za bezbednost i zdravlje na radu, vi pružate uslugu drugim pravnim licima. Prednost je raznolikost: vidite različite delatnosti, različite rizike i različite modele organizacije. To brzo širi znanje i iskustvo. Nedostatak je često putovanje, više klijenata i manja mogućnost da dubinski utičete na svakodnevno ponašanje zaposlenih. Takođe, za rad u agenciji obično se traži odgovarajuće obrazovanje i licenca za bezbednost i zdravlje na radu, dok za rad u jednoj firmi uslovi mogu biti blaži, u zavisnosti od zakona i internih pravila.

Uslovi za polaganje stručnog ispita

Mnogi kandidati prvo pitaju ko uopšte može da pristupi stručnom ispitu iz bezbednosti i zdravlja na radu. Odgovor zavisi od vrste ispita i trenutnog pravilnika. U praksi se često pravi razlika između ispita za obavljanje poslova lica za bezbednost i zdravlje na radu i ispita za odgovorno lice za pregled i proveru opreme ili ispitivanje uslova radne okoline. Prvi je vezan za širu oblast BZR, dok su drugi specijalizovaniji.

Prema iskustvima kandidata, za prvi nivo često nije bio propisan fakultetski uslov u smislu konkretne struke, već je bilo dovoljno da kandidat ima odgovarajuće obrazovanje ili da ga poslodavac uputi. Međutim, propisi se menjaju. Zato je najvažnije da pre prijave proverite aktuelni pravilnik o polaganju stručnog ispita i da se obratite nadležnoj upravi. Oni daju zvanične informacije o uslovima, dokumentaciji i rokovima.

Za rad u agenciji za bezbednost i zdravlje na radu često se traži viši nivo obrazovanja, najčešće tehničke, tehnološke, medicinske ili druge odgovarajuće struke, uz položen ispit i licencu. Zato studenti i diplomci treba da planiraju unapred. Ako znate da želite da radite u ovoj oblasti, birajte predmete, prakse i teme koje vas uvode u procenu rizika, ergonomiju, zaštitu na radu, požarnu zaštitu i zaštitu životne sredine.

Kako izgleda stručni ispit

Stručni ispit nije kratka formalnost. Većina kandidata ga opisuje kao obiman i psihički zahtevan, pre svega zbog količine materije i vremena provedenog na polaganju. Ispit može trajati ceo dan, a sastoji se od više delova. Uobičajeno je da postoje usmeni delovi iz opštih pravnih izvora, zakona o radu, zdravstvenog i penzijskog osiguranja, zatim deo koji se odnosi na pravilnike i praktični deo u kome se piše procena rizika za zadato radno mesto.

Prvi deo često obuhvata međunarodne konvencije, ustavna načela, osnivačke ugovore i osnovne pojmove iz bezbednosti i zdravlja na radu. Drugi deo se bavi radnim pravom, odnosima iz radnog odnosa, penzijskim i invalidskim osiguranjem, zdravstvenom zaštitom i socijalnom zaštitom. Treći deo je pismeni: kandidat dobija radno mesto i piše procenu rizika. Četvrti deo je usmena provera pravilnika i praktičnih mera. Neki kandidati imaju i dodatna pitanja iz opreme za rad, električne energije, građevinarstva, mašina, hemijskih i bioloških štetnosti.

Ono što mnoge iznenadi jeste nivo detalja. Ne pitaju se samo opšti pojmovi. Traže se konkretne vrednosti, rokovi, načini prijave, sadržaj dokumentacije, mere zaštite i razlike između pojedinih pravilnika. Zato je bubanje nedovoljno. Potrebno je razumeti logiku propisa i umeti povezati oblasti. Ispitivači obično cene kada kandidat pokaže da razume suštinu, čak i ako ne zna svaki broj napamet. Sa druge strane, neznanje osnovnih pojmova može biti ozbiljna prepreka.

Priprema za ispit: odakle početi

Priprema za stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu zahteva plan. Kandidati koji su položili ispit često savetuju da se počne od zvaničnog programa i spiska literature. Taj spisak ume da bude obiman i na prvi pogled nepregledan, ali je korisno da ga razvrstate na celine:

• zakoni i osnovni pravni okvir;
• pravilnici o proceni rizika;
• pravilnici o opremi za rad i ispitivanju;
• pravilnici o specifičnim delatnostima;
• pravilnici o zaštiti na radu posebnih kategorija zaposlenih;
• evidencije, obrasci i rokovi čuvanja.

Prvi deo, koji obuhvata zakone i konvencije, mnogima je dosadan, ali se često prolazi brže nego što se očekuje. Dovoljno je razumeti osnovne pojmove, prava i obaveze, nadzor i odgovornost. Drugi deo je zahtevniji i traži preciznost. Pravilnici se ne uče čitanjem od prve do poslednje strane bez cilja. Bolje je da za svaki pravilnik napravite kratak pregled: na koga se odnosi, šta zahteva, koje su obaveze poslodavca, koje mere se propisuju i koji su rokovi.

Procena rizika je centralni deo. Ako razumete kako se identifikuju opasnosti i štetnosti, kako se procenjuje verovatnoća i težina posledice i kako se određuju mere, lakše ćete odgovoriti na pitanja iz drugih oblasti. Zato savet iskusnijih kandidata glasi: vežbajte pisanje procene rizika za različita radna mesta. Uzmite primer iz stvarnog života, npr. zavarivač, vozač viljuškara, radnik na visini, laborant, pekar, električar, i pokušajte da sami izradite osnovnu strukturu. Tako ćete na ispitu imati logiku, čak i ako dobijete zanimanje sa kojim niste ranije radili.

Pravilnici koji se najčešće pominju

Kandidati se često žale da je literatura konfuzna i da se stalno menja. To je tačno. Zato je važno da koristite aktuelne verzije propisa. Neki pravilnici se brišu, neki dodaju, a neki menjaju sadržinu. Uobičajeno se izdvajaju sledeće oblasti:

• procena rizika na radnom mestu i u radnoj okolini;
• preventivne mere za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu;
• pregled i provera opreme za rad;
• ispitivanje uslova radne okoline;
• bezbednost mašina;
• električne instalacije i rad na visokom naponu;
• građevinski radovi i privremena gradilišta;
• rad na visini i u otvorima;
• ručno prenošenje tereta;
• hemijske, biološke i fizičke štetnosti;
• zaštita od buke i vibracija;
• zaštita od požara i eksplozivnih atmosfera;
• zaštita zaposlenih žena, mladih i osoba sa invaliditetom;
• evidencije i obrasci u oblasti BZR.

Posebno treba obratiti pažnju na radno mesto sa povećanim rizikom, jer se taj pojam provlači kroz više propisa. Važno je znati kada se radno mesto tako klasifikuje, koje obaveze poslodavac ima prema zaposlenima na takvim mestima i kako se to odražava na lekarske preglede, obuke i mere zaštite. Takođe, treba razumeti razliku između opasnosti i štetnosti. Opasnost može dovesti do povrede, dok štetnost može dovesti do oboljenja. U praksi se često preklapaju, ali ispitivači vole precizne definicije.

Procena rizika kao najvažniji praktični deo

Procena rizika je temelj bezbednosti i zdravlja na radu. Bez nje nema ni mera ni dokaza da je poslodavac učinio ono što zakon zahteva. Zato se na ispitu često traži da kandidat izradi procenu za konkretno radno mesto. Neki kandidati dobiju zanimanje koje poznaju, neki dobiju potpuno neočekivan primer. Zato je važno da naučite strukturu, a ne da pamtite gotove primere.

Osnovni koraci u izradi procene rizika obično uključuju:

• podatke o poslodavcu i radnom mestu;
• opis tehnološkog i radnog procesa;
• sredstva i opremu za rad;
• organizaciju rada, raspored smena i odmora;
• identifikovanje opasnosti i štetnosti;
• utvrđivanje načina izlaganja i trajanja izlaganja;
• procenu verovatnoće nastanka i težine posledice;
• ocenu rizika odabranom metodom;
• predlaganje mera za otklanjanje ili smanjenje rizika;
• rokove i odgovorne osobe za sprovođenje mera;
• zaključak o tome da li je radno mesto sa povećanim rizikom.

Metoda može biti različita. Neke firme koriste matrice, neke bodovne metode, neke kombinovane pristupe. Na ispitu obično nije presudno koju metodu koristite, već da je dosledno primenite i da znate da objasnite kako ste došli do ocene. Ako u dnu procene navedete legendu metode, to olakšava čitanje i pokazuje da razumete postupak. Takođe, korisno je da znate da objasnite razliku između verovatnoće, učestalosti i težine posledice.

Kod praktičnog dela često se dozvoljava korišćenje liste opasnosti i štetnosti, a nekada i metode. Međutim, pravila se menjaju. Neki rokovi su bili blaži, neki stroži. Zato se ne oslanjajte samo na iskustva od pre nekoliko godina. Proverite aktuelna pravila prijave i polaganja. Ako niste sigurni, pozovite nadležnu upravu i pitajte šta je dozvoljeno u vašem roku.

Usmeni deo i česta pitanja

Usmeni deo ispita može delovati kao razgovor, ali je zapravo provera znanja. Ispitivači obično postavljaju pitanja iz pravilnika, zakona i praktičnih situacija. Neka pitanja su opšta, a neka vrlo konkretna. Kandidati često pominju pitanja o oznakama bezbednosti, graničnim i akcionim vrednostima buke i vibracija, zahtevima za opremu za rad, dokumentaciji za građenje, prijavi gradilišta, merama zaštite na visini, azbestu, biološkim štetnostima, električnim instalacijama i prvoj pomoći.

Ono što može da pomogne jeste da ne odgovarate previše široko. Ako vas pitaju za konkretnu meru, navedite je konkretno. Ako vas pitaju za razliku između dva pojma, objasnite razliku u jednoj ili dve rečenice, pa dodajte primer. Ispitivači obično vole kada kandidat pokaže logičko razmišljanje. Ako ne znate tačan broj, nemojte izmišljati. Bolje je reći da se ne sećate tačne vrednosti, ali da znate princip i gde se propis nalazi. U nekim slučajevima ispitivač može dati podpitanje ili smernicu.

Psihička priprema je važna koliko i znanje. Ispit traje dugo, čeka se u hodniku, smenjuju se prostorije i ispitivači. Neki kandidati se blokiraju od treme. Zato je korisno da pre ispita simulirate uslove: sedite, izvucite pitanje, odgovorite naglas i ograničite vreme. Takođe, naučite da dišete i da se smirite. Ako propustite jedno pitanje, nastavite dalje. Jedan slab odgovor ne mora da znači pad, ako pokažete znanje u celini.

Licenca za bezbednost i zdravlje na radu

Pojam licenca za bezbednost i zdravlje na radu često izaziva zabunu. Nije isto imati položen stručni ispit i imati licencu. Stručni ispit je dokaz o osposobljenosti za obavljanje određenih poslova. Licenca je često dodatni uslov za rad u agencijama, za obavljanje poslova odgovornog lica ili za samostalno pružanje usluga. Za licencu se obično traži određeno radno iskustvo, položen ispit i ispunjeni drugi uslovi. Takođe, licenca može imati rok važenja i zahteva obnavljanje kroz stručno usavršavanje.

Ako planirate da radite u firmi kao interno lice za bezbednost i zdravlje na radu, u nekim slučajevima vam licenca nije neophodna, ali vam svakako koristi. Ako planirate da radite u agenciji za bezbednost i zdravlje na radu ili da budete odgovorno lice, licenca je često obavezna. Zato unapred proverite uslove za poziciju koju želite. Nemojte pretpostavljati da je isto za sve. Zakon i podzakonski akti se menjaju, a praksa može da se razlikuje od teorije.

Za one koji su tek na početku, korisno je da prvo polože stručni ispit, zatim steknu radno iskustvo, pa onda idu po licencu. Iskustvo se ne može preskočiti. Na terenu se uči ono što nijedna skripta ne može da prenese: kako razgovarati sa radnicima, kako proceniti rizik u realnim uslovima, kako ubediti poslodavca da uloži u zaštitu i kako voditi dokumentaciju kada su rokovi kratki.

Zaposlenje, plate i napredovanje

Tržište za bezbednost i zdravlje na radu nije jednako u svim delovima zemlje i u svim delatnostima. U velikim gradovima i industrijskim zonama potražnja je veća. U manjim sredinama posao se često dobija preko poznanstava ili ostaje u okviru postojećih firmi. Plate variraju. Na početku su često skromne, posebno u manjim firmama i državnim institucijama. Sa iskustvom, licencama i specijalizacijom rastu. Najbolje su plaćeni stručnjaci u stranim kompanijama, velikim sistemima, energetici, farmaciji, građevini i industriji sa visokim rizikom.

Napredovanje može ići u više pravaca. Neko ostaje u jednoj firmi i postaje rukovodilac službe bezbednosti. Neko prelazi u agenciju i radi sa mnogo klijenata. Neko se specijalizuje za procenu rizika, zaštitu od požara, zaštitu životne sredine, ergonomiju ili obuku zaposlenih. Neko prelazi u inspekcijske organe, obrazovanje ili konsalting. Mogućnosti su raznolike, ali zahtevaju kontinuirano učenje. Propisi se menjaju, tehnologije se razvijaju, a rizici postaju složeniji.

Ako vas zanima konkretna plata, nemojte se voditi samo onim što čujete na forumima. Iznosi se razlikuju od grada do grada, od delatnosti do delatnosti i od nivoa odgovornosti. Neko radi za minimalac, neko ima platu iznad proseka, a neko radi kao konsultant i naplaćuje projekte. Najrealnije je da tokom razgovora za posao pitate kakav je obim posla, da li postoji terenski rad, da li se plaćaju putni troškovi, da li firma obezbeđuje opremu i obuke i kakvi su rokovi za napredovanje.

Da li je posao naporan

Da, može biti naporan. Fizički ne uvek, ali psihički često. Odgovornost je velika. Ako nešto propustite, posledice mogu biti ozbiljne. Istovremeno, često radite sa ljudima koji nisu oduševljeni dodatnim merama, papirologijom i kontrolom. Morate biti istovremeno stručni, komunikativni i praktični. Nekada ćete morati da kažete nešto što poslodavac ne želi da čuje. Nekada ćete biti u situaciji da branite propis iako bi svi radije da ga zaobiđu. Zato je važno da imate integritet i da znate da objasnite zašto je neka mera potrebna.

Sa druge strane, posao može biti veoma ispunjavajući. Kada uspete da sprečite povredu, kada zaposleni počnu da koriste zaštitnu opremu bez podsećanja, kada menadžment shvati da bezbednost nije trošak nego deo poslovanja, osećaj je jak. Ova oblast nije za one koji traže dosadan posao bez izazova. Ako volite da rešavate probleme, da učite i da radite sa ljudima, verovatno ćete se dobro snaći.

Kako početi ako ste student ili u drugoj struci

Ako studirate smer koji je povezan sa bezbednošću i zdravljem na radu, iskoristite vreme na fakultetu. Učite hemiju, matematiku, tehničke predmete i pravne osnove. Iako vam nekada deluju nepovezano, oni razvijaju način razmišljanja koji će vam koristiti. Pratite stručnu literaturu, idite na seminare i obuke, raspitujte se o praksi. Ako možete, nađite volontersko ili honorarno angažovanje u firmi koja se bavi ovom oblašću. Iskustvo je dragoceno.

Ako dolazite iz druge struke, nemojte se obeshrabriti. Mnogi ljudi su promenili karijeru i ušli u BZR. Važno je da razumete da postoje različiti nivoi posla. Za neke pozicije dovoljan je stručni ispit i srednja škola, za druge je potrebna viša škola ili fakultet. Ako želite da radite u agenciji ili na odgovornim poslovima, verovatno će vam trebati viši nivo obrazovanja. Zato unapred proverite uslove. Ako nemate formalno obrazovanje, možete početi kao administrativna podrška, referent ili pomoćni radnik, pa vremenom sticati iskustvo i dodatne kvalifikacije.

Oni koji su nezaposleni često pitaju da li vredi platiti ispit i literaturu. Troškovi nisu mali: prijava, takse, materijali, put, možda kurs. Zato je važno da napravite plan. Ako nemate posao, možda možete da se pripremate postepeno i da prijavite ispit kada budete spremni. Ako vas firma šalje, ona često pokriva troškove. Ako polažete sami, gledajte to kao investiciju u sebe. Ali ne očekujte da će vam samo uverenje doneti posao. Ono otvara vrata, ali posao se dobija kombinacijom znanja, iskustva, poznanstava i snalaženja.

Saveti za učenje i polaganje

Kandidati koji su položili ispit često daju slične savete. Prvi je: počnite ranije. Mnogi tvrde da su poslednje dve nedelje najvažnije, ali to ne znači da možete sve da naučite u dve nedelje. Drugo: napravite pregled propisa i označite izmene. Treće: vežbajte pisanje procene rizika. Četvrto: učite od opšteg ka posebnom, pa se vraćajte na detalje. Peto: ne oslanjajte se samo na skriptu. Skripta može da pomogne, ali pravilnici su izvor. Šesto: ako možete, idite na neku vrstu pripreme ili konsultacija. Nije obavezno, ali može da razjasni formu ispita. Sedmo: proverite aktuelne informacije kod nadležne uprave, jer se rokovi i pravila menjaju.

Tokom samog ispita, slušajte pažljivo. Ako ne razumete pitanje, zamolite da ga ponove. Ako ne znate odgovor, nećete ništa postići ćutanjem. Pokušajte da počnete od onoga što znate i da logički povežete. Ako dobijete praktični zadatak, pročitajte ga do kraja pre nego što počnete da pišete. Napravite kratak plan. Kod pismenog dela iskoristite vreme, ali ne ostavljajte sve za poslednji trenutak. Kod usmenog dela, govorite jasno i bez žurbe. Ispitivači ne očekuju da ste enciklopedija, ali očekuju da vladate osnovnim pojmovima i logikom struke.

Budućnost zanimanja

Bezbednost i zdravlje na radu će verovatno ostati tražena oblast. Industrija se razvija, tehnologije se menjaju, a rizici postaju raznovrsniji. Digitalizacija, automatizacija, rad na daljinu, nove hemikalije, elektromagnetna polja, psihosocijalni rizici i klimatske promene otvaraju nova pitanja. Poslodavci će morati da ih rešavaju, a za to su potrebni stručnjaci. Oni koji budu spremni da uče, da se prilagođavaju i da povezuju oblasti imaće prednost.

Ako razmišljate o ovoj karijeri, nemojte da vas obeshrabri obimna literatura. Svaki ispit izgleda teško dok ga ne položite. Posle toga, znanje se nadograđuje kroz praksu. Najvažnije je da počnete. Proverite uslove, nabavite literaturu, napravite plan i držite se njega. Vremenom ćete shvatiti da bezbednost i zdravlje na radu nije samo profesija, već i način razmišljanja. Kada jednom počnete da primećujete rizike svuda oko sebe, znaćete da ste na pravom putu.

Na kraju, zapamtite da nema univerzalnog recepta. Neko položi ispit iz prvog puta, neko iz drugog, neko posle pauze. Neko odmah nađe posao, neko čeka mesecima. Neko radi u maloj firmi, neko u velikom sistemu, neko u agenciji. Važno je da znate šta želite, da budete uporni i da ne odustajete. Ako vas oblast istinski zanima, vredi uložiti vreme i trud. Stručni ispit je samo prvi korak. Prava karijera počinje kada znanje primenite u praksi i kada vidite da vaš rad čuva ljude od povreda i oboljenja.